Eucalyptus neglecta (Omeo eukaliptus)

1. -20C

2. Viktorija

3. Niže drvo, oko 10m

4. Sunce, polusenka, senka

5. Neutralno, kiselo, alkalno

6. Normalno

Potiče sa planina Viktorije. Stablo mu je sivo, do tamnosivo, pri dnu hrapave kore, naviše glatke. Mladi listovi su okrugli i zeleni do plavo-zeleni. Stariji listovi se pojavljuju oko sedme godine i plavo-zelene boje su, nešto izduženiji od mladih, često srcastog oblika i primetno veći. Ukoliko se gaji u uslovima hladne vlažne klime, listovi poprimaju ljubičastu (ponekad gotovo ružičastu) nijansu, koja se i inače javlja posle jačih mrazeva. Jako su aromatični. Cvetovi sitni, beli. Dobro trpi poplavljena, kao i vrlo siromašna zemljišta. Jedna je od najotpornijih vrsta prema senci. Iako mu to ne odgovara, može dobro da istrpi i sušu. Zabeleženo je da je jedan primerak u Ohaju preživeo kratkotrajno na -27C, mada je već sledeće zime izmrzao do tla na -22C. Zadnjih godina sve popularniji u kultivaciji zbog svojih skromnih zahteva.

Eucalyptus nova-anglica (Eukalpitus nova anglika)

1. -14C

2. Istočna Australija

3. Drvo, 15m

4. Sunce

5. Kiselo, neutralno

6. Normalno

Raste na visoravnima severoistočnog Novog Južnog Velsa i na jugoistoku Kvinslenda. Od svih zimootoprnih vrsta eukaliptusa, ova ima prirodno stanište najdalje na severu. Stablo ima dosta grubu koru, ponekad delimično prekriveno koncima crveno-braon, braon do braon-sive boje. Mladi listovi su  svetloplavo-zeleni, okruglasto-srcasti, a stariji izduženi, uski, zeleni. Cvetovi sitni, beli, skupljeni u velike cvasti. Dobro se obnavlja posle izmrzavanja do tla. Zabeleženo je da se jedan primerak obnovio posle izmrzavanja na -24C.

Eucalyptus parvula, syn. E.parviflora (Sitnolisni eukaliptus)

1.-15C

2. Jugoistočna Australija

3.4.5. Isto

6. Normalno, pojačano

Potiče sa graničnog područja Novog Južnog Velsa i Viktorije, ali se danas u nešto većem broju može naći samo na visoravnima na jugu N.J.Velsa, najčešće na visinama od nešto preko 1000m. Kao vrsta, dosta je varijabilna po visini i obliku krošnje i često se dešava da potpuno odrasli primerci ne prelaze 10m visine, ali isto se tako mogu naći i primerci od preko 15m sa jako razgranatom i širokom krošnjom. Kora stabla je glatka, siva ili sivo-zelena, ponekad sa ružičastim tonovima. Mladi listovi zaobljeni, stari izduženi ali dosta kratki, obično do 7cm. Cvetovi sitni, beli. Ne smetaju mu poplavljena i siromašna zemljišta. Dobro se obnavlja posle izmrzavanja do tla. Zabeleženo je da se jedan primerak obnovio posle izmrzavanja na -24C.

Eucalyptus pauciflora ssp.

U okviru ove vrste se nalazi 6 (po nekima 7) podvrsta od kojih su 3 jako zimootporne i one su ovde predstavljene. Minimalne temperature su date za najotpornije forme, s tim da se otpornost najslabijih kreće oko -10-14C. Sve podvrste imaju sitne i bele cvetove.

ssp.niphophila, syn. E.niphophila (Bakarni snežni eukaliptus)

1. -23C

2. Jugoistočna Australija

3. Drvo, 13-18m

4. Sunce

5.Neutralno, kiselo, alkalno

6. Normalno

Raste na kamentim terenima planina Viktorije i Novog Južnog Velsa gde se penje do visine od 2500m. Po formi dosta varijabilan. Ako se gaji u dosta hladnim predelima, uglavnom ne prelazi visinu 6-8m (postoje i sasvim odrasli primerci pojedinih formi visine 2m), ali isto tako, u predelima blaže suptropske klime može da naraste i preko 25m. Kora stabla obično svetlosive, preko sive do sivo-braon boje, ali se često ljušti i ostavlja polja prljavobele, oker ili bakarne boje, a samo stablo kod starijih primeraka se ponekad iskrivi u vrlo zanimljiv oblik. Mladi lsitovi zeleni i ovalni, stari izduženi, krupni i debeli, takođe zeleni. Neke forme imaju sjajne listove, druge matirane. Posebno je interesantana forma "Mt.Hotham" (koja važi i kao jedna od najotpornijih) sa sitnim srebrno-zelenim listovima čiji su vrhovi okrenuti naviše. Za uspešan uzgoj su potrebna dobro vodopropustljiva zemljišta.

ssp.debeuzevillei, syn. E.debeuzevillei (Jounama snežni eukaliptus)

1.2.3.4.5.6. Isto

Najčešće se može naći na planinama N.J.Velsa. Po formi takođe varijabilan, ali ne toliko kao prethodni. Visina se kreće u rasponu 10-22m. Stablo više uspravno nego kod prethodnog, ali su grane često vrlo iskrivljene. Kora svetlosiva do prljavobela, na granama ponekad sa ružičastim ili narandžastim flekama. Mladi listovi zeleni i pomalo četvrtasti, stari zeleni do tamnozeleni i izduženi, debeli. Zahteva dobro drenirano zemljište, ali ne u tolikoj meri kao prethodni. Bolje uspeva u područjima maritimne klime.

 

 

 

ssp.pauciflora, syn. E.pauciflora (Snežni eukaliptus)

1. -20C

2. Istočna i jugoistočna Australija, Tasmanija

3. Drvo, oko 20m

4.5.6. Isto

Raste od planinskih delova jugoistočnog Kvinslenda, preko većeg dela priobalnog pojasa i planinskih delova N.J.Velsa i Viktorije do Tasmanije.  I ovde postoji više formi koje se razlikuju po visini rasta koji se kreće u rasponu 10-30m. Stablo i grane uglavnom dosta pravi, mada se mogu pronaći meki (stariji) primerci i sa dosta iskrivljenim stablom i granama. Kora bela do prljavobela. Mladi listovi dosta krupni, blago zaobljeni, zeleni. Stari listovi takođe zeleni, nešto izduženiji, jako povijeni vrhom naniže. U zavisnosti od forme i od toga odakle biljka potiče, otpornost se računa u rasponu -20-10C, pri čemu su najmanje otporni oni iz priobalnih područja N.J.Velsa, a najotporniji oni iz planinskih delova Viktorije i N.J.Velsa. Nešto je manjih zahteva u pogledu vodopropustljivosti zemljišta od prethodne dve podvrste. Najviše mu odgovaraju uslovi hladne klime sa martimnim uticajem.

Eucalyptus perriniana (Propeler eukaliptus)

1. -20C

2. Jugoistočna Australija, Tasmanija

3. Drvo, do 18m

4. Sunce, polusenka

5.6. Isto

Može se sresti na planinama i visoravnima jugoistočnog N.J.Velsa, visoravnima istočne Viktorije i na visoravnima Tasmanije. Stablo dosta pravo, ali ne uvek i uspravno (ponekad se jako nakrivi u jednu stranu). Ponekad počinje da se grana skoro od podnožja. Na kori se preklapaju polja bakarne, bledosive i tamnosive boje. Mladi listovi plavo-zeleni do ljubičasto-zeleni, okrugli i, što je najzanimljivije, grana na kojoj se nalaze prolazi tačno kroz njihov centar. Stari listovi izduženi, zeleni do plavo-zeleni, ponekad sa sivo-plavom nijansom. Cvetovi sitni, pufnasti, kod nekih formi beli, kod nekih ružičasti. Primerci koji potiču sa Tasmanije su nešto slabije otporni (do -15C) jer potiču sa manje nadmorske visine. Ime (Propeler) je dobio po tome što se mladi listovi, kada se osuše, odvoje u potpunosti od grane i na vetru se okreću oko nje poput propelera.

Eucaliptus pulverulenta (Srebrnolisni planinski eukaliptus)

1. -12C

2. N.J. Vels

3. Grm ili nisko drvo, 3-10m

4. Sunce

5. Kiselo, neutralno

6. Isto

U prirodi raste samo na nekoliko mesta na planinama istočnog i jugoistočnog N.J.Velsa. Ipak, dosta česta vrsta u kultivaciji. Stablo se vrlo često krivi i samo je u pojedinim rasadnicima moguće naći školovane biljke sa uspravnim stablom. S druge strane, mogu se naći i forme sa granama povijenim na dole. Kora je glatka, svetlosiva, često se odvaja u vidu traka. Mladi listovi bubrežastog oblika postavljeni naspramno na granama, sitni, srebrno-plavi ili srebrno-zeleni. Stari listovi su istog oblika i boje ali nešto veći i maju primenu u cvećarstvu za pravljenje aranžmana. Cvetovi sitni, beli. Po izgledu dosta sličan sa E.cinerea. Pogodan i za saksijsku sadnju. Postoji više kultivara, ali je najpoznatiji Baby Blue, vrlo cenjen u hortikulturi, koji je niskog rasta (oko 3m), bolje podnosi poluzasenu i otporniji je na niske temperature (do -15C), a takođe se može dobro obnoviti iz korena posle potpunog smrzavanja.