Cyathea australis(Surova drvenasta paprat)

1.-10C                                                         6.Pojačano

2.Istočna Australija                                      7.Malč,okviri,kavez,hemija,grejači

3.Drvo,do 12m

4.Polusenka,sunce,senka

5.Neutralno,blago kiselo,blago alakalno

 

Sreće se od jugoistočnog Kvinslenda,preko Novog Južnog Velsa i Viktorije,do Tasmanije,u planinskim šumama do visine od 1200m,gde se često viđa u zajednici sa D.antarctica.Dobro podnosi sunce uz obilje vode.Stablo tamnobraon sa brojnim ostacima peteljki(kao kod palmi i cikada).Listovi do 3m dugi,matirani,tamnozeleni na licu sa svetlozelenim naličjem.Dosta brzo raste u poređenju sa ostalim drvenastim papratima.Postoje izveštaji o viđenim(u prirodnom staništu) primercima visokim 20m sa listovima preko 4m.Postoji podvrsta ssp.norfolkiensis sa Norfolk ostrva,koja ima sjajne listove i neke druge specifične odlike po kojima bi mogla da bude izdvojena u posebnu vrstu.

Cyathea dregei(Madagaskarska drvenasta paprat)

1.-12C

2.Madagaskar

3.Drvo,4-5m

4.5.6.7.Isto

Verovatno najotpornija drvenasta paprat na niske temperature,a takođe i na direktno sunce,od svih koje se koriste u kulturi.Ipak nemojte je saditi sa južne strane ukoliko ispred nje ne raste neko drvo koje joj makar u mladosti može pružiti zasenu.Sreće se u južnoj(od Kejp oblasti) i jugoistočnoj Africi i na Madagaskaru na visinama 900-1800m,kako u samim šumama,tako i na njihovim obodima,pa i na otvorenim položajima u zajednicama grmlja i drugog niskog rastinja,gde viši,stariji primerci preživljavaju čak i požare.Stablo tamnobraon do gotovo crno,sa ostacima peteljki,više u gornjem delu.Listovi zeleni do tamnozeleni,dugi do 3m.Ne smeta joj gubitak svih listova u toku zime,zbog čega je neki rasadnici klasifikuju kao listopadnu.

Cyathea smithii(Smitova drvenasta paprat)

Areal i u umerenom području

1.-8C

2.Novi Zeland

3.Drvo,do 8m

4.Polusenka,senka,sunce

5.Neutralno,blago kiselo,blago alkalno

6.Pojačano

7.Isto

Sreće se od juga Severnog Ostrva Novog Zelanda,preko čitavog Južnog Ostrva do subantarktičkih Ouklend ostrva i time je vrsta koja raste najjužnije od svih drvenastih paprati.Stablo braon,obraslo nešto svetlije braon koncima.Listovi do 2,5m dugi i do1,5m široki svetlozeleni do zeleno-žuti,sa žutim središnjim grebenom.S obzirom da na svom prirodnom staništu raste i u dosta hladnom podneblju,smatra se da može da izdrži znatno niže temperature od navedene.Zbog svojih masivnih listova dosta je podložna oštećenjima od vetra.Odumrli listovi vise u vidu "konopaca" formirajući suknjicu.Odrasli primerci znatno bolje podnose sunce.Kao i prethodnoj,ne smeta joj gubitak listova u kraćem periodu.Vrlo slična joj je vrsta C.cunninghami koja uglavnom raste nešto severnije,ima nešto manju otpornost i daleko viši rast-do 20m.

Cyathea tomentosissima(Patuljasta vunasta drvenasta paprat,Planinska čipka)

1.-8C

2.Nova Gvineja

3.Nisko drvo,1-2m

4.Polusenka,senka

5.Neutralno

6.7.Isto

Raste na visinama 3000-3300m u vlažnim šumama.Stablo obraslo crveno-braon koncima koji se nalaze i na peteljkama.Listovi 1-1,5m,srebrno-zeleno-plavi,sa središnjim grebenom crveno-braon boje.Zabeleženo je da je odrasli primerak u Holandiji preživeo nekoliko noći zaredom na temperaturi od -13C.Izuzetno je prilagodljiva na sve uslove(sem na duge periode suše),što je prilično zanimljivo imajući u vidu da potiče sa staništa gde tokom čitave godine nema temperaturnih oscilacija ni temperaturnih ekstrema.